Cvikanje od reciklaže

Fin sam ja građanin, sistematičan, ovo sam htjela napisati u mail komunalnom preduzeću, ali nigdje nijesam našla adresu...
Dakle: dugo sam je očekivala. Mogla bih takođe reći "s nestrpljenjem", ali treba imati strpljenja: u glavnom gradu ekološke države za takav proces treba vremena... Konačno prilika za sortiranje otpada za reciklažu! Moje zeleno srce se raduje, a ruke vrijedno spremaju dvije gomilice. Karton od pahulja i nekoliko informatora o sniženjima supermarketa na jednu, flaša od omekšivača i (chuck) ljuske od kinder-jaja na drugu... Ujutru sam se nacrtala na bulevaru. Evo ih, novi novcati, u zagrljaju travnatog pojasa između trotoara i desne trake kolovoza. Meni su okrenuli leđa, a svoje otvore pružaju prema automobilima. Žž'nnnn, ž'nnn, jure kola ulicom, a meni klecaju koljena. Od kontejnera do ivice ceste rastojanje taman toliko, da u njega sitnim slovima upišeš broj hitne pomoći.
Aha, BlueAlien, aha!?! Sad se pokaži! Jesi li spremna da izgineš za reciklažu?!